Postoje i ruševine koje su uređene (konzervirane), smeštene u održavani ambijent, objašnjene natpisima. Na taj način društvu postaje jasna njihova važnost. One dobijaju mesto u njihovim životima tj. i same nastavljaju da žive. Takva građevina prestaje da bude ruševina. Ona postaje spomenik.
Arača spada u ovu poslednju kategoriju. (Izvod iz teksta Mihajla Plankoša)
