Na ceremenoji zatvaranja ovogodišnjeg izdanja Međunarodne književne kolonije Srpsko književno društvo – Krupara, Đorđe Kuburić je konstatovao kako je svet odavno postao globalno selo (i pre znamenite objave Maršala Makluana), a u slučaju Bačkog Dušanova i Krupare upravo je obrnuto – selo je svet.
Poslednjeg dana kolonije mogli smo da uživamo u kratkom predstavljanju stvaralaštva Viktorije Radič, koja se bavi prevođenjem, književnom kritikom, piše eseje i kratku prozu a tokom kolonije je prevela I dve pesme Zorana Đerića, koji osim poezije piše i prozu, drame i eseje, ali i naučne studije iz oblasti književnosti, pozorišta i filma te prevodi sa nekoliko slovenskih jezika. Prof dr Zoran Đerić je kao direktor i jedan od selektora Međunarodnog festival pozorišta za decu, učešćem na koloniji, podvukao svoj trag u ukupnom kulturnom životu Subotice, našeg vremena. Međunarodni karakter kolonije potvrđuju Ivan Antić, koji jeste rođen u Jagodini, ali stvara na relaciji Slovenija – Srbija, piše prozu i prevodi sa slovenačkog, a nagrađivan je u obe oblasti, kako u našoj zemlji tako i u Sloveniji. Kolonija pomera ili briše granice, sasvim svejedno. Jedna od najmlađih učesnica bila je Mari Alperman iz Nemačke. Završila je master studije na Odseku za slavistiku u Haleu, gde i danas živi i radi kao književna prevoditeljka. Prevashodno prevodi postjugoslovenske feminističke autorke poput Lejle Kalamujić, Dragoslave Barzut, Senke Marić i Jelene Lengold. Enriko Davanco se bavi prevođenjem sa srpskog i ostalih južnoslovenskih jezika na italijanski, predaje ruski u srednjim školama a diplomirao je na odseku za strane jezike pri Univerzitetu Ca’ Foscari u Veneciji. Rekao je da ga je motiv skupa – Ukrštene reči – podsetio na roman Milorada Pavića, Predeo slikan čajem. Veliki doprinos dala je i Mirjana Mitrović, koja se već prvim romanom, Autoportret sa Milenom, našla u užem izboru za Ninovu nagradu, ali joj Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije, nije promakla. Nagrada „Branko Ćopić” za roman Emilija Leta, kao i nagrada „Biljana Jovanović” za roman Helena ili o nemiru , podstiču misao da je Mirjana Mitrović žena koja svojim delom šalje značajne vibracije kroz ovdašnji književni prostor. Ove sjajne ljude okupio je Đorđe Kuburić, pesnik, koji je ujedno i organizator književnih okupljanja u Krupari, kojima se radujemo godinama, a Kolonija je pozitivna posledica istih. Đorđe je na kraju podelio sa nama suštinu minulog okupljanja:
„Jedan od primarnih ciljeva kolonije jeste druženje među piscima i prevodiocima, ostvareno kroz svakodnevne sesije koje služe kao platforma za veoma plodne diskusije. Kroz tri dana veoma intenzivnih razgovora (opuštenih,ali i serioznih), predstavlja se po jedan pisac i prevodilac . Inostrani gosti su otišli puni pozitivnih utisaka, a već su „pali“ i prvi prevodi. Zajedničko književno veče svih učesnika dodatno je pojačano i prisustvom članova prethodno održane likovne kolonije, kao i zaumnom muzičkom potporom Miroslava Jovančića, Arpada Bakoša i Balše Pešikana.”
Na kraju treba reći da sve ovo ne bi bilo moguće, ili bi bilo znatno teže, bez podrške Luke Anđelića i njegove porodice koja godinama na različite načine pomaže stvaraoce i odmereno, ali vrlo konkretno podstiče stvaralaštvo, a nije izostala ni podrška Srpkog književnog društva i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
