ОСТАЛИ СМО „ОНА ИСТА ДЕЦА ИЗ КОМШИЛУКА“

Зашто панк? Можда због тога што је то последњи музички правац који је био сурово препознатљив, у којем је било лако одвојити жито од кукоља а тешко етаблирати се као бенд подједнако вредан пажње и публике и критике. Панк је био бунт, али јасан и гласан и колико год то било у супротности са естетиком овог покрета, био је једна романтична визија света, анахрона у најлепшем смислу, аутентична и слободна. Аутор текста Богдан Богдановић и моја маленкост делимо мишљење да је панк сцена деведесетих у Србији изнедрила неколико врхунских бендова а делимо и ту срећу да је Леонид Пилиповић Лео, наш суграђанин и да је пристао на интервју за портале Шраф и Фотоприча. Богдан је много бољи познавалац музике од мене и добар део разговора који је водио са Леом сам пажљиво слушао. Успут сам мало фоткао, трудећи се да Леа и Богдана не ометам превише у разговору о музици која је била повод и основна тема али која је проширена различитим другим феноменима друштва и уметности, како већ доликује интелектуалцима. Комплетан интервју прочитајте у одељку за то предвиђеном

http://fotoprica.rs/web/ostali-smo-ona-ista-deca-iz-komshiluka/1761841714

овде уживајте у фото-шетњи са Леом и Богданом једне сунчане среде у априлу...