Danilo Dulić - harizmatični plivač Spartaka

Danilo Dulić ima dvanaest godina, odlikaš je u OŠ „10. oktobar“ i trenira u Plivačkom klubu Spartak. U slobodno vreme voli da se druži i voli da čita, razmišlja o književnosti. Ta ljubav prema pisanoj reči odzvanja u Danilovim rečenicama koje su kompleksne ali jasne. Elokventan i rečit osnovac, primećujem  u neobaveznom ćaskanju dok se pripremamo za intervju. Sve što znam o njemu dobija novu dimenziju dok posmatram trening koji je počeo u sedam časova ujutro, kada se mnogi odrasli tek spremaju za posao. Danilo je momak koji zna šta želi i zbog toga mu ništa nije teško. Kilometri koje prepliva na svakom treningu za njega su samo uobičajeni deo svakodnevice na putu ka velikim sportskim i životnim podvizima. On je najbolji plivač svoje generacije u Srbiji ali želi da napreduje postepeno, sve u skladu sa planom koji je za njega pripremio trener Milan Jovanović.

„Plivanjem sam počeo da se bavim pre nešto više od tri godine, iz zdravstvenih razloga nakon jedne operacije. Moram da kažem da sam ovaj sport u potpunosti zavoleo tek kada sam došao kod trenera Milana Jovanovića, tada sam shvatio da će me okupirati u budućnosti. Ubrzo smo otišli na prvo takmičenje i bilo mi je jasno koliko sve ovo može da bude ozbiljno, svidelo mi se. Početak nije bio ni najmanje lak. Neke treninge nisam mogao da izdržim, gledao sam da ukradem po koji metar, ali vremenom sam počeo da jačam i razumeo da ništa nije teško ako nešto dovoljno želim”, govori nam Danilo.
 

Najviše voli da pliva kraul, srednje i duge distance, delfin je stil u kojem gotovo isto toliko uživa ali odlično pliva i druge stilove. Na treninzima koji traju po dva sata Danilo ponekad prepliva preko pet kilometara. Uživa u trkama na 200, 400, i 800 metara kraul stilom, ili u trkama na 100 i 200 metara kada pliva delfin.
 

„Najviše volim one trke koje su odlučene u trenutku, u deliću sekunde. Volim dugačke trke, recimo 400 metara kraul stilom. Takva trka traje preko četiri minuta, ako je neizvesno onda je svaki detalj bitan, svaki detalj može da odluči pobednika i tada se vidi ko je zaista najbolji”.

Plivanje nije sport koji svakodnevno možemo da gledamo na televiziji. Mladi i talentovani plivači ne viđaju svoje uzore toliko često kao neki drugi sportisti, ali Danilo ipak ima od koga da uči i koristi svaku priliku da upije deo iskustva starijih plivača. Na pitanje o uzorima dao nam je zanimljiv i mudar odgovor.

„Svako ima svoj iks faktor i ja to ne mogu da prekopiram. Ali postoje određene tehnike, putanja ruke, pozicija glave i još mnogo detalja koji mogu da utiču na krajnji ishod trke. To mogu da učim od starijih i drago mi je što imam sugrađanina Andreja Barnu. On je trenutno u Americi gde se mnogo vodi računa o detaljima, ali kada dođe u Suboticu volim da pogledam kako on trenira.”

Milan Jovanović godinama radi sa mladim plivačima. Suština njegovog posla je da uoči talenat i da u narednoj fazi učini sve da deca zavole plivanje i ostanu u sportu. Nakon toga dolaze sve teži i ozbiljniji treninzi kada mali talenti izrastaju u dečake i devojčice koji obećavaju a to je faza u kojoj je Danilo.

„Danilo je posvećen plivanju i školi, jednostavno uživa u tome što radi pa se ponekada čini da svoje zadatke obavlja sa lakoćom. Prilično je harizmatičan, kao i većina dece koja treniraju sa njim. Plivanje je sport koji zahteva konstantan rad. Ako napravite pauzu u trajanju od samo mesec dana to će ostaviti strahovite posledice na rezultate. On je veoma posvećen i disciplinovan. U čitavoj prethodnoj godini možda nije došao na tri treninga, i ta tri je zbog bolesti preskočio. Nedelja je većini njegovih vršnjaka dan za odmor, Danilo je više od polovine nedelja u toku godine proveo na takmičenjima. Svaki trening odrađuje maksimalno, nema izbegavanja nema prečica i nema olakšica i upravo to je ono što ga izdvaja”, započinje priču o svom učeniku trener Jovanović.

Kada neko dominantno osvaja gotovo sva takmičenja na kojima se pojavi onda je i trenerima lakše da rade sa njim. Pretpostavljamo da odlično razume savete koji se neposredno tiču plivanja i da ih brzo usvaja. Ipak, trener talentovanog dečaka koji ima dvanaest godina mora da poseduje nešto od znanja dobrog pedagoga i mora da ima podršku roditelja, a Milan Jovanović ima i jedno i drugo.

„Stalno ih podsećam koliko je važno da ostanu na zemlji. Danilo je vlasnik sedam državnih rekorda u svojoj uzrasnoj kategoriji ali mora da radi, da nadograđuje talenat. Lepo je što je pionirski rekorder Srbije, trebalo je puno rada da se do tih rezultata dođe ali oni za nastavak njegove karijere ne znače mnogo. Pred njim je dokazivanje u kadetskoj konkurenciji u kojoj će tokom ove godine najčešće plivati sa momcima koji su godinu dana stariji od njega. Posle toga dolaze izazovi među juniorima i tada će iznova morati da dokazuje koliko je ozbiljan plivač. Njegova san je da stigne do Olimpijskih igara a da bi to postigao mora da ponovi u kadetskoj, juniorskoj i konačno, seniorskoj konkurenciji sve ono što je uradio u pionirskoj”, zaključio je Jovanović.  

Kada su početkom novog milenijuma na najvećim takmičenjima počela da se upotrebljavaju plivačka odela došlo je do značajnih pomeranja rezultata i obaranja svetskih rekorda, tehnologija se umešala u sport. Nije prošlo ni dve decenije, odela su ukinuta ali najbolji plivači današnjice i dalje pomeraju granice. Napredak je oduvek bio uslovljen trudom, vredni talenti su uvek pronalazili način da svoj potencijal pretvore u velika dela. Taj put nikada nije bio lak, nije ni danas, posebno ne u plivanju koje deli sudbinu većine individualnih sportova u našoj zemlji. Oni najbolji opstaju ponajviše zahvaljujući čeličnoj volji, ogromnoj ljubavi prema sportu i podršci starijih gde glavne uloge dele treneri i roditelji. Danilo Dulić je talenat dokazao osvojivši preko 150 medalja na domaćoj i međunarodnoj sceni, vlasnik je državnih rekorda za pionirski uzrast u nekoliko disciplina i nosilac trećeg i četvrtog vremena u evropi. Nedavno je proglašen najboljim sportistom Subotice među pionirima za proteklu godinu, a konkurencija je u gradu sportova uvek jaka. Pliva u susret novim izazovima i u novoj uzrasnoj kategoriji, među kadetima. Ne sumnjamo da će uživati i nastaviti da osvaja medalje. Ostaje izazov za sve one starije koji se bave sportom, da Danilu i ostaloj talentovanoj deci obezbede  uslove da što duže treniraju u svojoj zemlji, blizu svojih najbližih i onih sa kojima su pravili prve uspehe, jer je tako i lakše i lepše.