Зашто панк? Можда због тога што је то последњи музички правац који је био сурово препознатљив, у којем је било лако одвојити жито од кукоља а тешко етаблирати се као бенд подједнако вредан пажње и публике и критике. Панк је био бунт, али јасан и гласан и колико год то било у супротности са естетиком овог покрета, био је једна романтична визија света, анахрона у најлепшем смислу, аутентична и слободна. Аутор текста Богдан Богдановић и моја маленкост делимо мишљење да је панк сцена деведесетих у Србији изнедрила неколико врхунских бендова а делимо и ту срећу да је Леонид Пилиповић Лео, наш суграђанин и да је пристао на интервју за портале Шраф и Фотоприча. Богдан је много бољи познавалац музике од мене и добар део разговора који је водио са Леом сам пажљиво слушао. Успут сам мало фоткао, трудећи се да Леа и Богдана не ометам превише у разговору о музици која је била повод и основна тема али која је проширена различитим другим феноменима друштва и уметности, како већ доликује интелектуалцима. Овде сам написао тек свој утисак или запажање, даље је писао Богдан, уживајте…
Богдан: Вероватно су те ово већ питали, али ја нисам чуо одговор. Дакле, надимак ЛЕО ФОН ПАНКЕРШТАЈН – твој псеудоним који си сам смислио или надимак од стране неког другог?
Лео: Сам сам га смислио. Није баш да сам га нешто дуго смишљао, више је дошло спонтано, онако само од себе… као некаква верзија Франкештајна. Псеудоними су били уобичајени, да не кажем „обавезни“ у свету музике и стрипа поготово у време панка, па ми се та идеја некако сама наметнула али нисам је доживљавао као нешто озбиљно већ више као зајебанцију. Под тим псеудонимом ме ето и дан данас знају.
Богдан: Верујем да је свима који ће да читају интервју позната прича о твом доласку у Гоблине. У оквиру првог концерта Гоблина у КСТ-у организована је и изложба твојих радова. Гоблини су већ тада имали култни статус код клинаца који су их сматрали „својим бендом“. Какав је твој утисак везан за тај догађај? Како се осећао остатак екипе? Можеш ли да испричаш неку анегдоту?
Лео: Није то баш била права изложба са окаченим радовима. Колико се сећам, Киза Бетмен који је радио емисију „Пакет Аранжман“ на тв Политици је предложио да уз најаву концерта сними и неке моје радове које сам годину дана раније самостално излагао у галерији Дома Омладине (Стрип, Илустрација, Фрустрација). Те радове су у рукама држали сви наши пријатељи који су се у том моменту затекли ту у КСТу. Значи то је више била некаква ТВ изложба уз интервју Гоблина и најава концерта. Тог првог наступа у КСТу се сећам онако кроз маглу и знам само да је трајао јако јако дуго, у ствари претворио се у општу журку где се више није знало ко је извођач а ко публика. Дуго смо се опорављали од те свирке …
Све у свему, сви су били задовољни а ми смо после многих цимања, смарања и преговарања са Златком Јошићем (тадашњим главним човеком за свирке) коначно „освојили“ КСТ.
Богдан: „Магновење“ је, по многима, најбољи албум Гоблина. Учествовао си у процесу његовог настајања. Каква је била атмосфера приликом стварања албума?
Лео: Фантастична! И поред тога што је све око нас те 1995. било набијено сивилом и тешком депресијом, дешавају нам се неки нови моменти… мени нови бенд, њима нови гитариста. Период мог прилагођавања трајао је неких 10 минута док се нисмо наштимали на првој проби, ја сам већ знао већину њихових песама и када су по први пут у Гоблинима загрмеле две гитаре, то је било то. Били смо страшно напаљени, пуни беса, љубави, енергије и идеја, рифови и речи су просто испадали из нас. Једноставно, што би рекао Влада (басиста), Магновење се само од себе створило.
Богдан: Какав је осећај, после толико дугачке паузе, поново свирати са старим другарима? Какав је твој доживљај свега, везано за Гоблине, када упоредимо деведесете и период од 2012. до данас?
Лео: Мој повратак у Гоблине у лето 2012. за мене је био изузетно важан јер сам се поново нашао у свом „природном станишту“, комфорној зони, да не кажем фамилији јер се ради о људима које много много волим и оно што је мени било јако важно, радио се нови албум. Значи, ништа стара слава и те форе… идемо поново из почетка! У односу на 90-те, доста тога се променило. Већина тога, на жалост, на горе, па је „материјала“ за песме било на претек. Медији на које смо се деведесетих ослањали попут радија, неколико ТВ емисија који су пратили сцену свели су се на статистичку грешку или потпуно нестали. Уместо тога добили смо интернет и друштвене мреже. Технологија је узнапредовала, компјутери су заменили тонска студија, никада није било лакше снимити демо па чак и албум у кућним условима… Али ми смо некако и даље имали доста тога да кажемо, имали смо још увек тај ентузијазам и ту енергију као некада, само смо били мало старији и зрелији. Свима нама се десио живот у међувремену. И поред тога што смо бенд који живи у 4 града и на 2 континента (Голуб тренутно живи у Јордану), то нас није спречавало да радимо и стварамо. Албум „Роба с Грешком“ (2013.) је настао у таквим условима…. „Here we go again!“
Богдан: Да ли милиш да бенд има више публике сада, када је толико етаблиран да га слуша друга генерација, али сама музика није толико популарна, или у време експлозије популарности 90-их, када је, опет, било теже доћи и до музике и до информације и до новца за свирку?
Лео: Да, дефинитивно публика Гоблина постаје све бројнија, и то је феномен који и сам тешко могу да објасним. Бенд који је престао са радом и десет година га није било, тај раст популарности управо стиче током те паузе, што је мени и дан данас невероватно. Уместо заборава, прегледи клипова на Јутјубу расту, по форумима се пише о нама, нове генерације клинаца и даље слушају албуме који су настали много пре њиховог рођења… да не верујеш! И данас на концертима видимо ту децу која капирају то што желимо да им кажемо, знају све песме на памет и то ваљда нешто говори… значи да смо урадили нешто што траје. На крају крајева, њима смо се све време и обраћали. Од самог почетка. Јебига, и ми смо остали та нека деца. Она иста „деца из комшилука“.
Богдан: Можеш ли да наведеш неколико домаћих бендова који су актуелни а да посебно цениш њихов рад и неколико актуелних страних бендова?
Лео: Да си ме ово питао пре 30 година не бих знао одакле да почнем … Бићу искрен, актуелну сцену домаћу или страну не пратим довољно, ваљда зато што још нисам стигао да преслушам све добре бендове из прошлости које сам неким чудом пропустио. Више се бавим откривањем неких мање познатих група из 60-их, 70-их и посебно 80-их, него трагањем за нечим „новим“.
Рецимо, STRAIGHT MICKEY AND THE BOYZ ми се свиђају, страшна ритам секција, одлични уживо. РЕПЕТИТОРИ имају солидан албум, кидају на концертима. Цела та нова БИГЗ сцена је изнедрила неколико одличних бендова. Штета што су их избацили напоље из зграде али снаћи ће се они некако.
Што се странаца тиче ту сам још тањи. Аустралијски KING GIZZARD & THE LIZARD WIZARD су ме одушевили. Баш га возе онако прописно. Њих би’ волео да видим уживо. FONTAINES D.C. Ирци, пеглају одличан пост панк. Надрканост на нивоу.
Богдан: За крај – пошто си мултиталентован и ниси ограничен само на музику, како проводиш „дане короне“? Како стоје ствари са индустријом која се бави производњом стрипа? Да ли си, можда, у цртању нашао тренутно уточиште?
Лео: Хехе, па цртање је моје стално уточиште хтео ја то или не. Професионално се бавим цртањем стрипова за француско тржиште већ 16 година, од цртања живим. То подразумева често седење за столом па ми ово „затварање“ због короне уопште не пада тешко. Мени је „lockdown“ природно стање и нормална појава пошто иначе ретко излазим. Једина мука је то што нема концерата, немаш где да избациш нагомилан бес и фрустрацију и то зна да баци у депресију. Зато сваких две три недеље имамо пробе чисто да останемо у каквој таквој форми. Што се стрип индустрије тиче, у Француској то функционише на највишем нивоу и поред ове пандемије стрипови се и даље читају. Једини проблем који се јавио било је затварање књижара, па је продаја опала, али је зато онлајн куповина „закрпила“ те рупе.
Погледајте и нашу галерију фотографија -
https://fotoprica.rs/web/ostali-smo-ona-ista-deca-iz-komshiluka/1781525288
Комплетан интервју прочитајте на блогу фанзина Шраф на линку испод -
https://srafzine.wordpress.com/2021/04/28/%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4-%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BB%D0%B5%D0%BE-%D0%B3%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D1%81/
