Veče posvećeno književnosti u Gimnaziji „Svetozar Marković”

Gimnazija „Svetozar Marković” u Subotici, osim mogućnosti za učenje i dobre pripreme za buduće fakultete, svojim učenicima nudi i druge korisne, a zanimljive sadržaje. Oni koji žele da napreduju  u društvenim ili prirodnim naukama, da se angažuju, da istražuju, da razmenjuju mišljenja ili razvijaju svoje talente, naići će na otvorena vrata, podršku i razumevanje. A primer Nađe Boškić  i Dijane Lacman govori da će naići i na intresovanje drugara koji su uzeli učešće u realizaciji jedne dobre ideje. Nađa je učenica prvog, a Dijana trećeg razreda, a veže ih ljubav prema književnosti. Ovaj put konkretno, prema delu „Kradljivica knjiga”, australijskog pisca Markusa Zusaka. Kako je iza nas 23. april, Svetski dan knjige i autorskih prava, bio je to lep povod da Nađa i Dijana okupe društvo u svečanoj sali škole i da zajedno provedu lepo veče posvećeno pisanoj reči. 

Nađa: Ideja je nastala slučajno; na jednom Đačkom parlametnu je započeta priča o proslavljanju Dana sreće, pa sam pomislila da bi bilo lepo da na neki način proslavimo i Svetski dan knjige.

Dijana: Nađi sam se priključila sasvim slučajno, kada mi je razredna predložila da se sa Nađom povežem zato što se radilo o knjizi koja se meni veoma dopala.

Nađa: Ideja je nastala kroz konsultacije sa profesorkom Sanjom Bajić. Želele smo da to bude neka knjiga koja bi bila zanimljiva nama mladima, da se brzo čita, a da prenosi i neku važnu poruku.

Dijana: Smatram da je ,,Kradljivica knjiga" bila odlična za početak priče o gimnazijskom Književnom klubu, upravo zato što je u knjizi akcenat na rečima i književnosti uopšte. Interesantno je kako mnogo raznolikih tema može da proistekne tokom analiziranja knjige, pa smo tako imali priliku da sa svojim vršnjacima razgovaramo i o filozofiji života i važnosti same reči, bilo pisane ili usmene.Obema nam je književnost važna jer je svojevrsna učiteljica života. Da, istorija je poznata po tom zvanju, ali ukoliko sagledamo stvari iz drugačijeg ugla, i književnost je ta koja nas uči i prikazuje nam živote drugih, iz kojih treba izvući pouku i nauk. Takođe, nekada ona može označiti i beg od svakodnevnih  obaveza. Bez reči i književnosti, nema ni nas samih.

Dijana: Čitanje, i književnost uopšte, uvek je bilo deo mog života. Međutim, svoju izrazitu ljubav i interesovanje prema njoj otkrila sam uz veliku pomoć nastavnice srpskog jezika u osnovnoj školi, Sanje Babić. Pružila mi je vetar u leđa i otvorila velika vrata književnosti. Kasnije je to interesovanje sve više raslo, a sada se u Gimnaziji trudim da svoja znanja na tom polju proširujem, uz veliku pomoć svih profesora srpskog jezika i književnosti, zbog planova za budućnost.

Nađa: Ljubav prema čitanju postoji od malih nogu, kroz godine je ona rasla, a u Gimnaziji sam imala priliku da se susretnem sa ljudima koji gaje istu ljubav prema čitanju, te da sa njima razgovaram i na taj način otkrijem nove autore i knjige. Rekla bih da u Gimnaziji stalno pronalazim nove razloge zašto volim čitanje.

Nađa i Dijana inicirale su u svojoj školi druženje posvećeno knjizi, a odaziv njihovih drugara i nastavnica, pre svega lingvistkinja, jasan je znak da je ideja bila lepa i dobrodošla. Vredi promisliti o tome da ovo bude samo prvo u nizu sličnih druženja. Povoda za umne razgovore uvek ima; potrebno je sasvim malo truda, i sigurno ćete u vašoj školi pronaći prave sagovornike.